Obicno se ne zanimam ikonama i smajlicima, ali ovaj sajt mi se posebno dopao. Evo kako ja trenutno izgledam (minus pozadina )

Pocelo je odbrojavanje.

Zvanicno, imam jos 3 dana do zavrsetka vise skole. Osecaj – nista posebno. Posle 3 godine aktivnog odlaska na casove, beleski, ucenja… ja samo hocu da vidim taj famozni papir. Diploma je manje vise potvrda da mogu, a vrlo dobro znam da nije dovoljna. Ovo je samo pocetak, pretpostavljam, mog skolovanja ovde u Americi. Sledeci cilj – diploma fakulteta. TO je ono sto hocu da vidim okaceno na zid, ovu diplomu vise stavljam u fijoku, za svoj merak

Kako se blizi kraj semestra i kraj vise skole, ne mogu a da se ne setim neceg sto je moja profesorka biologije jednom rekla (jedino pametno sto je ikad rekla ako cemo iskreno): vreme je stvar percepcije. I zaista je tako. Nekongruentnost izmedju onog sto sam bila kao student pre 3 godine i sada kao diplomac je skoro nepostojeca a meni je vreme proletelo. Kao da sam pocela pre nekoliko meseci.

Mame na Roditelj.com forumu koje u isto vreme studiraju znaju o cemu govorim i koliko je napora potrebno da se organizacione vestine dovedu do savrsenstva kako bi se sve obaveze obavile.

Ova diploma je otelotvorenje podnaslova ovog bloga: per aspera ad astra – preko trnja do zvezda

Odoh na ucenje.

Malo kaskam za ostatkom sveta i ponovo krecem sa blogom. Nesto mi se ne da da kontinuirano kucam… O cemu je blog? O meni, zivotu u malom gradu na jugu SAD-a, mom potomku M., velikim snovima i jos vecim strahovima… Stalno nesto zapisujem a nikako da sve stavim na jedno mesto, pa eto sanse da ovaj blog mozda pretocim u neku kolekciju mojih ponekad psihoticnih misli. Blog ce biti dvojezican, kao svet u kome zivim